„5G tehnologija ima potencijal da reši kovid pandemiju za 15 dana“

Views: 0

5G tehnologija je ponovo u centru pažnje, ali se i dalje radi o temi koja nije dovoljno jasna javnosti.

Ovih dana su velike međunarodne avio-kompanije požurile su da reorganizuju ili otkažu letove za SAD zbog zabrinutosti za bezbednost letova.

Do toga je došlo nakon vesti da će se početi sa uvođenjem 5G bežične mreže i kada je Američka Federalna uprava za vazduhoplovstvo upozorila da bi navodno 5G signali mogli da utiču na pokazatelje visine leta.

Kompanije AT&T i Verizon odložiće aktiviranje nove internet usluge blizu nekih aerodroma, jer najveće američke avio-kompanije izrazile zabrinutost da bi usluga poremetila rad uređaja na avionima.

Međutim, 5G mreža i tehnlogije su i dalje nepoznata tema i još uvek izazivaju velike nedoumice kod javnosti.

Gost TV Prva bio je Aleksandar Nešković, šef Katedre za telekomunikacije na Elektrotehičkom fakultetu, koji je govorio o temi 5G mreže.

On je istakao da 5G mrežu u Srbiji ne bi trebalo očekivati pre kraja ove godine. S obzirom na to da je u pitanju više političko pitanje, gde je Ministarstvo za komunikacije je zaduženo za uvođenje 5G mreže i očekuje se aukcija, odnosno tender, koji može da traje od šest do osam meseci.

„Naša zemlja je spremna za uvođenje 5G mreže, a u ovom segmentu smo među najboljima u Evropi“, istakao je Nešković.

Prema njegovim rečima, 5G je tehnologija koja bi trebalo da donese ozbiljnu revoluciju u naše živote. Ovo je prva tehnologija koja omogućava kvalitetnu kontrolu uređaja, kao što su autonomna vozila. To je sistem koji mora da radi ekstremno pouzdano. Tehnologija, s druge strane, ima potencijal da potpuno transformiše privredu (digitalna transformacija).

„Sa ovakvim sistemom bismo mogli da rešimo koronu za 15 dana“, kaže Nešković za TV Prva.

5G tehnologija, odnosno mobilne mreže pete generacije najavljuju se još od 2014. godine. Mreža je naslednik ranijeg 3G, kao i 4G standarda koji je trenutno rasprostranjen u svetu.

Iako je trebalo da dodnesu brzine prenosa podataka od 50Mbps do 1Gbps, do sada su instalirane samo 5G mreže srednjeg opsega, sa frekvencijama ispod 6GHz. Ovakve mreže mogu da prenose dosta manje podataka od milimetarskih, do 400 Mbps, ali se zato njihov domet i stabilnost signala uvećavaju i nekoliko puta.

Najveći svetski operateri od 2018. godine uvode prve 5G bazne stanice, dok šira dostupnost kreće od marta 2019. godine.

Propagandni slogani za 5G su obećavali „preuzimanje filmova u 4K rezoluciji za manje od minuta“, te pristup naprednim mobilnim uslugama, kao što su konferencijska veza visokog kvaliteta (HD conferencing), preuzimanje i igranje MMO igara i to sve na smartfonu, dok ste u pokretu. Takođe, bilo je planirano i uvođenje 5G „at home“ usluga, što je trebalo da bude sledeći korak u odnosu na optičke kablove, te da omogući slične napredne usluge unutar domova.

Međutim, ispostavilo se da je sve ovo bio samo marketing. Od prve nedelje rada 5G mreža pojavili su se neočekivani problemi. Prvi problem, prisutan i danas, je to što ovakve usluge retko kome trebaju. Naime, većina mobilnih operatera internet pristup naplaćuje po tzv. flat sistemu – imate određeni količinu gigabajta, obično na mesečnom nivou, i kada ih potrošite, dalje plaćate podatkovnu vezu skuplje. 5G bi efektivno „ubio“ ovaj koncept, pa bi podaci bili ili izuzetno skupi (zbog prenosa ogromnih količina gigabajta) ili bi pak operateri ovakav brz internet praktično „poklanjali“.

S druge strane, testovi mnogih stručnjaka u stvarnom životu, unutar gradova, hotela ili kafića su pokazali da je 5G za sada prilično nesavršena tehnologija: dok korisnik stoji u mestu, a uređaj ima dobar signal, brzina prenosa je odlična. Međutim, čim korisnik krene u šetnju ili vožnju unutar vozila, kvalitet veze drastično pada, a sa njom i brzina prenosa podataka.

IT stručnjak Bojan Savić za „Al Jazeera“ kaže da se sa uvođenjem 5G standarda „stidljivo“ krenulo i u regionu.

„Postoji po nekoliko 5G baznih stanica u glavnim gradovima u regionu, ali je to mnogo više u marketinške svrhe nego što je to neki znak ozbiljne smene tehnologije. Operateri znaju da je slaba kupovna moć stanovništva dominantan faktor, te se zbog toga ne kreće u masovnu zamenu baznih stanica. Bazne stanice za 5G su izuzetno skupe, te se ovakva investicija ne može isplatiti na kraći rok“, ukazuje Savić.

Takođe, potrebno je i da korisnici masovnije usvoje 5G telefoni, koji su i dalje skupi. „Budući da još uvek nema pravih smartfona sa 5G mogućnostima, a pristupačnom cenom – većina uređaja je i dalje iz klase iznad 500 evra, uz samo poneki model sa cenom od oko 300 eura“, objašnjava Savić.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *